Вече прибојских књижевних стваралаца

У Градској библиотеци Прибој у понедељак, 9.децембра, одржано је Вече прибојских завичајних писаца и песника на коме је наступило 12 прибојских завичајних писаца, како оних који су обележили прибојску књижевност, тако и младих снага пред којима је будућност писане речи у нашем граду.

Организатор ове својеврсне књижевне вечери, која би требало да постане традиција, била је Градска библиотека, па је све посетиоце и учеснике поздравила и захвалила се на доласку директорака ове културне установе Селма Кулоглија.

knjizevno vece 2019

Модератор вечери био је прибојски књижевни стваралац и критичар Мирко Иконић који је на почетку овог дружења подсетио на историју прибојске писане речи која датира још из 14 века, односно најпре из 1359. године, а ради се о натпису на каменој плочи, која је уграђена у под манастира Бања.

Исторјски подаци потом бележе књигу бањског пароха Саве, или Саве из Грабовице који је у пећини Лисје стене средином 16.века преписивао црквене књиге, а успут бележио и запажања о животу и раду људи овог краја, а та књига чува се у Универзитетској библиотеци у Љубљани.

Ту су онда и књиге које су штампане у манастиру Милешеви, такође половином 16.века, а није искључено да је то рађено и у манастиру Бања, јер су пут Венеције по штампарску опрему ишли и бањаски монаси, мада ни једна од тих штампаних књига, што је чудно, нема ни у манастиру Милешева.

А онда, као да у прибојском књижевном стваралаштву следи пауза од три века и стижемо до половине 20. века када се у Прибоју шесдесетих година формира Клуб младих писаца и љубитеља књиге, а међу оснивачима су између осталог били и Миланко Жарковић, Есо Ахметагић, Видоје Пјевевић, Милутин Романдић, Мирко Иконић. Овај Клуб окупио је бројне писце и песнике нашег града, касније и чланове Удружења књижевника Србије, којих сада има три, а својевремено их је било седам, многи од њих били су и добитници престижних награда и значајних признања. Чланови Клуба младих писаца и љубитеља књиге из Прибоја издали су до сада и преко 300 наслова, Клуб је покренуо и престижну југословнску манифестацију Лимске вечери поезије, својевремено су издавали и књижевни подлистак Видици, а иако Клуб бележи 52 године постојања, последњих деценија више није толико активан јер писци и песници делују самостално.

Прибојском књижевном стваралаштву које је крајем прошлог и почетком овог века било заиста и плодотворно и квалитетно треба додати и едицију ЛВП, едицију Јагарт, едицију Тестудо, те монографије готово свих школа у нашој општини што свакако чини прилично богат књижевни живот Прибоја – закључио је Мирко Иконић.

А након уводних речи, кроз читаоницу Градске библиотеке, потекла река стихова, од доајена прибојске писане речи Расима Ћелахметовића, Руждије Крупе, Пунише Папића, Милутина Романдића, Драгојла Дрчелића, преко Ервине Омерагић Џановић Миле, Исмета Чивгина, Мирка Иконића, али и млађе гарде који ће евиденто бити достојни наследници искуснијих стваралаца, од Маје Димитров, Мирославе Бјеловић, Бојана Бјелића, Мирјане Комарице – Видовић.

Прибој на срећу има још књижевних стваралаца, а многи су били спречени да дођу на ово дружење. Други пут ће вероватно сви бити на окупу, а судећи по ономе што се чуло на овој, свакако занимљивој, књижевној вечери завичајних писаца, што би било лепо да постане пракса и традиција, Прибој ће и даље бити заначајно место на књижевној мапи Србије, а порука свих учесника је да ће у граду на Лиму и даље - горети песничке ватре.